Znojenje je prirodan proces regulisanja telesne temperature, i koliko god bilo neugodno, znojenje je za čoveka jako bitan fiziološki proces. Kada smo fizički aktivni, kada trčimo ili kada je toplo vreme, znojimo se. Znojenje se takođe može javiti kada smo emotivno pogođeni profesionalnim ili ličnim stresnim situacijama, kao što je intervju za posao, javne prezentacije ili ispiti. Znojenje može biti izazvano i hormonalnim promenama u vezi sa pubertetom i menopauzom.
ZBOG ČEGA SE ZNOJIMO
Znojne žlezde su zadužene za izlučivanje tečnosti koju nazivamo znoj. U proseku imamo 2 do 5 miliona znojnih žlezda širom našeg tela, najčešće rasprostranjenih ispod pazuha, oko glave, na dlanovima i stopalima. One proizvode prosečno oko pola litre znoja dnevno, dok pri višim temperaturama mogu proizvesti i do pet litara znoja dnevno.
Nalazimo ih u dva oblika: ekrine i apokrine znojne žlezde.
Ekrine žlezde su odgovorne za fiziološke funkcije regulisanja temperature tela i eliminisanje toksina. Ove žlezde mogu da proizvedu prekomerne količine znoja u uslovima straha, besa, tuge, fizičkog bola, stida, stresa i teškog fizičkog vežbanja.
Apokrine žlezde, s druge strane, reaguju isključivo na stimuluse iz nervnog sistema (nevoljno) i hormona.
Znoj je bez mirisa dok ne dođe u dodir sa bakterijama na koži. Bakterije metabolišu određene spojeve (lipida i proteina) koji se nalaze u znoju, a kao posledica toga nastaje neprijatan miris tela. Koža koja je stalno vlažna idealno je mesto za razmnožavanje bakterija i gljivica.
Znojenje pod pazuhom postaje prekomerno kada su ekrine žlezde podstaknute strahom, toplotom, tugom, besom, stresom, emocionalnim razlozima ili teškim fizičkim vežbanjem. Takođe je, mada retko, izazvana prekomernom stimulacijom apokrine žlezda usled hormonske disfunkcije ili poremećaja nervnog sistema.
Preterano znojenje u medicini se naziva hiperhidroza, koja je bolest od koje pati 5% odraslog stanovništva.
